Emir Kusturica (Sarajevo, 24. studenog1954.) je jugoslavenski i srpski filmski redatelj iz Bosne i Hercegovine. U prvom dijelu svog opusa bavio se temama vezanim za život u komunističkoj Jugoslaviji, BiH, te njegovom rodnom Sarajevu. Radio je i u Sjedinjenim Američkim Državama, a već duži niz godina živi i radi u Srbiji.

Emir Kusturica rodio se 24. studenog 1954. po prezimenu i imenu u muslimanskoj obitelji koja se deklarirala kao ateisti, 2005. se godine Kusturica krstio na Đurđevdan u pravoslavnoj crkvi. Kusturica se javno deklarira kao Srbin. Njegov otac Murat Kusturica radio je u ministarstvu informiranja SR Bosne i Hercegovine. Emirova majka Senija je bila domaćica.

Tijekom školovanja Emir nije bio pretjerano uspješan đak, ali njegov otac koji je vidio sinovljevu zaljubljenost u filmove koristi svoje rodbinske veze kako bi ga poslao na čuvenu prašku filmsku akademiju.

Udaralo se na sva zvona: Emir Kusturica snima film o Jasenovcu. Na tu temu oglasio se i sam Emir Kusturica i saznasmo iz „prve ruke“:

Emir Kusturica neće snimati film o Jasenovcu, kako je najavljeno. Na konferenciji za novinare u Ministarstvu kulture, povodom najave predstojećeg Međunarodnog filmskog i muzičkog festivala “Kustendorf”, Emir Kusturica je rekao da se već snima film o zloglasnom logoru i da je on od toga odustao.

– Nekako u mojim elementarnim česticama nije bilo dovoljno serotonina za mogućnost delovanja u tom smeru. To je kao i u fudbalu. Jedan ogroman prostor je pokriven da bi se sad u njega uskakalo. Srbija je mala da bi mogla da ima dve verzije Lakloovih “Opasnih veza”, kao što je bilo s kraja osamdesetih, kada su dva reditelja napravila film po jednom istom romanu – rekao je Kusturica. – Film o Jasenovcu je mnogo ozbiljnija tema nego pravljenje vodoskoka i popločavanje gradskih trgova. Ne govorim ovo želeći da izvrgnem nekoga ruglu, ali te teme se dogovaraju i realizuju na sličan način.

Kusturica smatra da je produbljivanje duhovne tegobe koju je proizveo Jasenovac temeljno ljudsko pitanje, a ne samo srpsko.

– Kao što mislim da pitanje Kosova kod svih poštenih i moralnih ljudi nije samo nacionalno, nego je zapravo pitanje morala koje se ne tiče samo Srba, nego i Nemaca – kazao je reditelj. – Kao što smo mi podeljeni propagandnom gvozdenom zavesom koja je zamenila onu iz vremena Sovjetskog Saveza, tako je i koncepcija po kojoj se dele filmovi pitanje kako autor odgovara temi, a ne koja tema odgovara autoru. Da sam napravio film o Jasenovcu, sigurno bi imao veliku promociju, ali možda se ne bi uklopio u koncepciju svega onoga što je za vreme druga Tita bilo neprihvatljivo. Mi živimo u novo vreme druga Tita i Miloša Obrenovića, gde se uglavnom svemu što može da bude najbolje i dobro kaže – ne. Utoliko je možda dobro da se ja ovim filmom ne bavim.

Što na ovo reći – a toliko toga bi se još o Emiru dalo reći.

Nikola Šimić Tonin